Kada bismo samo, mi, Srbi, malo vise voleli sebe…sve bi bilo moguce i logicno…Puno toga o cemu govori ovaj covek (ili ovaj tekst) se i meni svidja kod mog naroda…ali pregrst lepih osobina,nas kao naroda, je utopljeno u bezgranicnom beznadju neznanja i pomanjkanju svesti o istinskim vrednostima i snazi da u njih verujemo…
Iako su deo nas…mozda je to najteze…pa, da se nadam…
Пише Оскар Фрајзингер, посланик у парламенту Швајцарске:
Ако би Србија сутра морала да приступи Европској унији, то би био велики губитак за човечанство. Тако би се изгубио један начин живота где су часовници мекши него на Далијевим сликама, где жене више сањаре од госпође Бовари, где су мушкарци храбрији од вука ухваћеног у кљусу који себи откида шапу да би се ослободио.
Осим сталних сусрета са старим пријатељем Србином, мој први прави контакт са Србијом био је позив председника Удружења књижевника Србије, који ми је понудио поетски азил, након што је швајцарско удружење одбило да ме прими у своје редове. То је био изванредан потез. Дакле, још постоји земља на свету где се људи подсмевају слици сервираној у свету о њима, земља у којој се људи ангажују за унапред изгубљене ствари и негативце попут мене, не хајући за потенцијалне реакције; дакле, изван Швајцарске још постоји земља која пружа отпор! Било…
View original post 837 more words
davorkabosnic 